Архива изложби

Изазови постмодерне:

Уметност осамдесетих из збирке Југословенска уметност друге половине 20. века

мај – август 2018. године

Изложба Изазови постмодерне – уметност осамдесетих из збирке „Југословенска уметност друге половине 20. века“ представља један могућ поглед на мноштво различитих и истовремених појава, становишта и индивидуалних стваралачких поетика у југословенској и српској ликовној уметности девете деценије прошлог века кроз репрезентативне примере дела из фонда Уметничке галерије „Надежда Петровић“. Изложбу чини избор од двадесет уметничких дела највећим делом откупљених или добијених као поклон са 11, 12, 13, 14, и 15. Меморијала Надежде Петровић, али и других изложби одржаних у Галерији током осамдесетих.

Заступљени су следећи уметници: Радомир Дамљановић Дамњан, Зоран Петровић, Змаго Ленардич, Коса Бокшан, Фердинанд Кулмер, Александар Цветковић, Слободан Трајковић, Велизар Крстић, Слободан Кнежевић Аби, Александар Ђурић, Гордана Јоцић, Марија Драгојловић, Миодраг Ђорђевић, Божидар Дамјановски, Милан Милетић, Шемса Гавранкапетановић, Маријана Муљевић, Милица Мрђа Кузманов, Клавдиј Тута и Милета Продановић.

Аутор изложбе је Јулка Маринковић, кустос-музејски саветник

 

„Постмодерна је назив за уметност и културу која настаје на критици и превазилажењу значења, вредности, смисла и начина живота модерног друштва, културе и уметности“ (Šuvaković, 1999). У уметничкој клими и стваралачкој пракси касних седамдесетих и почетка oсамдесетих, када настаје постмодернистичка уметност, преовладавала је свест о немогућности да се инструментима уметности радикално ублаже последице нарастајуће друштвене, политичке и економске кризе. Уметност се нужно окренула самој себи и својој природи што ће, кроз ослобођену индивидуалност уметника, изродити читав спектар лингвистичког и медијског плурализма, као и обнову дисциплина сликарства и скулптуре У духу експресионистичких манифестација и бунта, као глобалног сликарског сензибилитета тог времена, уследила је општа „радост” или „задовољство сликања” изражено у спонтаном замаху, жестоком гесту, сировом колориту и сликама великих димензија и под термином нова слика, углавном подржано међу многим домаћим критичарима, који се као селектори или чланови жирија укључују у Меморијал Надежде Петровић, омогућавајући концепцијско померање ове изложбе ка обухватнијем и исцрпнијем третирању најактуелнијих стваралачких проблема. Авангардни продори у широки простор поетике нове слике присутни на сликама многих уметника (Фердунард Кулмер, Коса Бокшан, Емерик Бернард, Херман Гвардијанчић, Анто Јерковић, Бора Иљовски, Змаго Ленардич, Драган Караџић, Момчило Антоновић, Милета Продановић, Фило Филиповић, Глигор Чемерски, Андраш Шаламун, Перица Донков и др), могли су да се виде у Галерији не само на изложбама Меморијала, већ и на многим самосталним наступима (Владимир Величковић, 1980; Предраг Нешковић, Бора Иљовски, 1981; Велизар Крстић, Стеван Кнежевић, 1983; Слободан Трајковић, 1984; Фердинанд Кулмер, 1987; Милета Продановић, 1988; Андраш Шаламун, Милан Циле Маринковић, Златко Гламочак, 1990), а са ширим опсегом постмодернистичких појава и на ауторским изложбама („Дамјановски, Цветковић, Мојовић, Рајчевић“, 1980; „Време и простор“, „Концепт у слици“, 1983;  „Континуитет модернизма у савременој словеначкој уметности“, „Скулптура и цртежи београдскох уметника“, 1986; „Поводом великог града – намерни кич“, 1989 и др.). Средином и у другој половини ове деценије уследиће постепено „хлађење” и прелазак из неоекспресионизма у неекспресионизам, када јача поље мисаоног и рационалног, изражено у великом низу нео и пост појава (постконцептуализам, постминимализам, нова апстракција, нови енформел, нео-гео(метрија)), које је публика преко Меморијала и/или самосталних изложби, такође могла да види у Галерији (Мирослав Ђорђевић, Александар Ђурић, Слободан Кнежевић Аби, Милан Милетић, Марија Драгојловић, Маријана Муљевић, Тадеј Погачар, Јармила Вешовић, Благоја Маневски, Милија Павићевић, Смиљана Кудић, Веско Гаговић, Феђа Кликовац), а које заједно са новом скулптуром наговештавају обнову модернизма у следећој деценији.

Самостална изложба Невене Хаџи-Јованчић

B.O.L.T.O.P. Better On Lips Than On Paper (Боље на уснама него на папиру)“


3 – 28. октобар 2019. године

Уметничка галерија „Надежда Петровић“ Чачак

Изложбу jе у форми предавања са вођењем кроз поставку отворила историчарка уметности др Маја Ћирић.

 

Самостална изложба Невене Хаџи-Јованчић „B.O.L.T.O.P. Better On Lips Than On Paper (Боље на уснама него на папиру) је ретроспектива коју чини склоп од пет тематских амбијенталних целина састављених од објеката, слика, фотографија и видео просторних инсталација, насталих у периоду од почетка осамдесетих година прошлог века до данас, у којима уметница на себи својствен начин који укључује поигравање стереотипима савремене потрошачке културе испитује границе представе и стварности.

Изложба је реализација Награде публике на 26. Меморијалу Надежде Петровић (2012) коју је Невена Хаџи-Јованчић у коауторству са Иваном Шијаком добила за рад Пронађи уљеза или кратак водич за решавање мистериозних случајева (уз приручник са видео приказом). Осим те, уметница је на истом Меморијалу добила и главну награду – Награду Меморијала.

Кустос изложбе је Јулка Маринковић.

СЛИКЕ И ЊИХОВЕ ТАЈНЕ


26. јул – 23. август 2019.

Ремек-дела из збирки Уметничке галерије “Надежда Петровић“

Уметничка галерија “Надежда Петровић“ је у форми џепног издања објавила публикацију у којој представља уметничка дела – слике из сопствених збирки које се по својој битности издвајају за увид у пресек дешавања на уметничкој сцени 20. века. Свака слика је представљена конкретном причом (име аутора, када и како је настала, узори, стил, правац, утицаји, приступ…), репродукцијом и основном биографијом аутора дела;

Дела обрађена у публикацији припадају различитим галеријским збиркама, различитим стилским правцима и уметничким поетикама, али су врло важна и као репрезент својих аутора, као репрезент уметничких праваца, а кроз призму дешавања на пољу ликових уметности ових простора дају увид у галеријску колекцију уопштено.  Основни циљ оваквог начина презентације дела из галеријских збирки јесте едукација најразличитије публике.

МЛАДИ 2019


18. мај 2019.

Уметничка галерија „Надежда Петровић“, Чачак

У суботу 18. маја 2019. године  у Уметничкој галерији „Надежда Петровић“  отворена је колективна изложба тријеналног карактера МЛАДИ 2019.

Уметничка галерија „Надежда Петровић“ је, препознавши значај Прве југословенске ликовне колоније младих у Ивањици (1968), намењене студентима завршних година и постдипломских студија ликовних академија из Београда, Загреба и Љубљане, установила награду, која је подразумевала излагање на колективној изложби тријеналног карактера под називом МЛАДИ. 

„НАКОН ДУГОГ ПУТОВАЊА“ –
Савремена уметност Краснодарског краја


Уметничка галерија „Надежда Петровић

7. март  – 24. март 

Током боравка у Овчар Бањи, туристичком месту надомак Чачка, на ликовној колонији у јулу 2018. године,  уметници из Краснодара су били гости Града Чачка. Уметничка галерија „Надежда Петровић“, као место које негује савремени уметнички израз али и улаже много напора у проширењу сарадње са европским уметничким центрима представиће чачанској публици респектабилну, динамичну уметност ових аутора. У сарадњи са Државним универзитетом Кубањске области, на изложби ће своје радове представити десет аутора.

ПРЕПОЗНАВАЊЕ 4
КРУШЕВАЦ КРАЉЕВО ЧАЧАК НИШ ЦЕТИЊЕ ВИДИН


Уметничка галерија „Надежда Петровић

17. jануар – 7. фебруар 2019.

У Уметничкој галерији „Надежда Петровић“, Чачак у четвртак 17. јануара 2019.  отворена је изложба регионалног уметничког пројекта ПРЕПОЗНАВАЊЕ који је у свом четвртом циклусу започет резиденцијалним програмом у Рибарској Бањи и Крушевцу  2017. године као део истраживања кустоса и уметника у контекстима који су препознати као заједничке теме и специфичне уметничке праксе.

Заступљено је шест уметника: Јелена Рубил (Крушевац), Нина Галић (Краљево), Весна Илић Даријевић (Чачак), Ивана Станковић (Ниш), Јована Вујановић (Подгорица) и Богдан Александров (Видин) који у својим радовима мапирају питања савремених процеса у контексту промишљања места уметника и уметничких дела, али, пре свега, места појединца у савременом свету, односа ка природи, технологији, дигиталној култури, као и појава и питања која произилазе или су у вези са природним законитостима и феноменима укупне друштвене стварности.

Небојша Бежанић „Lizard in the soul“ – слике и цртежи


Галерија Народног музеја Крагујевац

25. децембар 2018 – 20. јануар 2019.

У Галерији Народног музеја у Крагујевцу 25. децембра 2018. године свечано је отворена изложба слика и цртежа Небојше Бежанића под називом LIZARD IN THE SOUL.

На свечаности отварања након поздравних речи директора музеја Ненада Ђорђевић и помоћника директора Уметничке галерије „Надежда Петровић“ Бранка Ћаловића, који су истакли досадашњу добру сарадњу ове две установа културе, публици су се обратили аутори изложбе Јулка Маринковић, музејски саветник у Галерији и Миодраг Даниловић, историчар уметности из Горњег Милановца. Маринковић је навела да је изложба планирана неколико година и да је пример добре праксе којом Уметничка галерија „Надежда Петровић“ и Народни музеј заступају и промовишу српске уметнике из света чије стваралаштво завређује стучну пажњу а мање је познато у Србији.

Аквизиције II / 2014 – 2017.

 

У уметничкој галерији „Надежда Петровић“ у Чачку, у петак 14. децембра у 19 часова биће отворена изложба Аквизиције II / 2014 – 2017. која се одржава у оквиру прославе Дана града Чачка.

У протекле четири године збирни фонд Галерије је значајно увећан путем откупа експоната по конкурсу Министарства културе и информисања Републике Србије, као и поклонима самих аутора, дародаваца, те и колекционара.

СЛИКАРИ – РАТОВИ – ПЕЈЗАЖИ


 

Поводом обележавања 100 година од завршетка Првог светског рата Уметничка галерија „Надежда Петровић“  приређује изложбу СЛИКАРИ – РАТОВИ – ПЕЈЗАЖИ.

Изложба је посвећена свим српским сликаркама и сликарима којима је део живота и рада захватио и обликовао ратни вихор и указује да, у овој 2018. години, проглашеној за годину културног наслеђа у Европи, њихова дела припадају посебно важном сегменту европске културне прошлости.

ПРЕПОЗНАВАЊЕ 4


КРУШЕВАЦ КРАЉЕВО ЧАЧАК НИШ ЦЕТИЊЕ ВИДИН


Отварање изложбе: петак, 9. новембар 2018. у 13 часова
Уметничка галерија, Крушевац
9. новембар – 9. децембар 2018.


Изложба Препознавање – наставак је дугорочног регионалног уметничког пројекта који је, у свом четвртом циклусу, започет кроз резиденцијални програм, одржан у Рибарској Бањи и Крушевцу, 2017. г, као део истраживања кустоса и уметника у одређеним контекстима који су препознати као заједничке теме и специфичне уметничке праксе.

Соњин септембар 2018.

Мултимедијална изложба „Соња Савић: девојка из града“ приређена је у оквиру традиционалне манифестације Соњин септембар, која се сваке године приређује у данима од 15 – 23. септембра (15. септембар 1961. дан Соњиног рођења и 23. септембар 2008. дан Соњине смрти).  Изложба је отворена 11. септембра у фоајеу Југословенске кинотеке. Затим је приказан филм „Живети као сав нормалан свет“ Мише Радивојевића, чиме је почела ретроспектива филмова у којима је играла Соња Савић (1961-2008).

Изложбу посвећену глумачкој звезди и ауторки експерименталних филмова отворио је редитељ Милутун Петровић, а присутнима су се обратили директор Кинотеке Југослав Пантелић, Александар Дачић, в.д. директора Уметничке галерије „Надежда Петровић“ из Чачка, која је организатор изложбе, као и кустос изложбе Предраг Живковић.

Небојша Бежанић LIZARD IN THE SOUL – слике и цртежи

8. новембар – 19. новембар 2018.

Кућа Легата

Кнеза Михаила 46, Београд

 

Изложба слика и цртежа Небојше Бежанића замишљена је као презентација актуелног у стваралаштву овог париско-српског уметника у последњих десет година, али и као шири и темељнији увид у генерисање једне по свему загонетне и неодољиве уметничке физиономије која стоји између великих имена класичне уметности и широког референтног поља савремене визуелности.

„У минуле четири деценије сликарски опус Небојше Бежанића маркирао је најзначајније етапе у развоју новије српске уметности и својим интегралним виђењем иначе необухватних мена и токова данашњице дорастао до уметничког феномена са интернационалним реномеом. Формирајући се раних осамдесетих у узаврелој стваралачкој атмосфери новог таласа, живећи и стварајући номадски, Бежанић је искушавао подједнако и слатку и горку страну искуства и у својим почетним импулсима дао нека од најрепрезентативнијих остварења српског неоекспресионизма. Са преласком у Париз крајем осамдесетих очевидан је помак ка слици препознатљивој по ентропији и метежу, у чијим су пренасељеним перспективама искрсли обриси једног новог Вавилона. Последња фаза његовог стваралаштва забележена је у амблематским, димензијама монументалним и концептуално домишљеним циклусима и појединачним остварењима у којима се на темељу древних, езотеричних традиција расплићу нека од најтегобнијих питања човекове судбине. У осврту на описану, али и текућу продукцију овог уметника, и даље недовољно познатог и признатог у нашој средини, ова изложба нам приказује једно од најблиставијих поглавља наше новије уметности.“ (Миодраг Даниловић)

Изложено је више од педесет цртежа, слика и графика из уметниковог атељеа у Паризу, као и музејских и приватних колекција из Србије.

29. Меморијал Надежде Петровић „LIMITED“

29. септембар – 2. новембар 2018.

Селекторски тим овогодишњег Меморијала чине уметници Урош Ђурић, Михаел Милуновић и Вук Видор у чијој се селекцији налазе радови 12 уметника, представљених кроз три штанда имагинарних галерија:

Djurić contemporary: Александар Димитријевић, Милорад Стајчић, Александар Јестровић, Марко Марковић
Milunović modern: Милан Хрњазовић, Давор Дукић, Петар Марковић, Александар Тодоровић
Vidor Project: Марко Велк, Марта Јовановић, Ивана Башић и Ђорђе Озболт

 

Пројекат 29. Меморијала Надежде Петровић преиспитује законитости, циљеве и деловање актуелних пракси у уметности данашњице. Аутори, који самим учешћем у селекцији Меморијала Надежде Петровић исказују своју амбицију да њихова уметност буде препозната у задатом друштвеном контексту као релевантна, истовремено постављају кључна питања која једнако, на глобалном и локалном нивоу, муче већину оних који се налазе у позицији апликанта – шта је то што одређује главне токове и колики је реални уплив ауторског у сложеном систему маркирања и позиционирања у институцијама и тржишту савремене уметности.

Пројекат Limited који потписују Урош Ђурић, Михаел Милуновић и Вук Видор је интервенција у простору Меморијала у којем се поставља типски сегмент међународних сајмова савремене уметности с 3 штанда непостојећих галерија – Djurić contemporaryМilunović modern и Vidor project, које у инсценацији сајамске поставке приказују своју понуду репрезентативних уметника које наводно заступају. Пресек дела и уметника који су заступљени у свакој од ’понуда’, представљају заправо поглед на идеје, политике и уметничке праксе које и сами заступају у свом раду вршећи трансфер од аутора ка галеристи/кустосу који у постављеним околностима представља свој рад и дело кроз праксу другог.

Соњин септембар 2018.

Септембар, 2018. године

Мултимедијална изложба „Соња Савић: девојка из града“ приређена је у оквиру традиционалне манифестације Соњин септембар, која се сваке године приређује у данима од 15 – 23. септембра (15. септембар 1961. дан Соњиног рођења и 23. септембар 2008. дан Соњине смрти).  Изложба је отворена 11. септембра у фоајеу Југословенске кинотеке. Затим је приказан филм „Живети као сав нормалан свет“ Мише Радивојевића, чиме је почела ретроспектива филмова у којима је играла Соња Савић (1961-2008).

Изложбу посвећену глумачкој звезди и ауторки експерименталних филмова отворио је редитељ Милутун Петровић, а присутнима су се обратили директор Кинотеке Југослав Пантелић, Александар Дачић, в.д. директора Уметничке галерије „Надежда Петровић“ из Чачка, која је организатор изложбе, као и кустос изложбе Предраг Живковић.

Изазови постмодерне:
Уметност осамдесетих из збирке Југословенска уметност друге половине 20. века

Mај – Aвгуст 2018. године

Изложба Изазови постмодерне – уметност осамдесетих из збирке „Југословенска уметност друге половине 20. века“ представља један могућ поглед на мноштво различитих и истовремених појава, становишта и индивидуалних стваралачких поетика у југословенској и српској ликовној уметности девете деценије прошлог века кроз репрезентативне примере дела из фонда Уметничке галерије „Надежда Петровић“. Изложбу чини избор од двадесет уметничких дела највећим делом откупљених или добијених као поклон са 11, 12, 13, 14, и 15. Меморијала Надежде Петровић, али и других изложби одржаних у Галерији током осамдесетих.

Заступљени су следећи уметници: Радомир Дамљановић Дамњан, Зоран Петровић, Змаго Ленардич, Коса Бокшан, Фердинанд Кулмер, Александар Цветковић, Слободан Трајковић, Велизар Крстић, Слободан Кнежевић Аби, Александар Ђурић, Гордана Јоцић, Марија Драгојловић, Миодраг Ђорђевић, Божидар Дамјановски, Милан Милетић, Шемса Гавранкапетановић, Маријана Муљевић, Милица Мрђа Кузманов, Клавдиј Тута и Милета Продановић.

Душан Оташевић, ГОЗБА

– самостална изложба –

27. март – 22. април 2018.


 

Изложба „Петар Лубарда 1907–1974–2017“, свечано је отворена  у четвртак 26. априла у Уметничкој галерији „Надежда Петровић“ у Чачку. Изложба је настала у сарадњи Спомен-збирке Павла Бељанског и Куће легата из Београда, поводом обележавања 110 година од рођења једног од најзначајнијих представника националне модерне уметности ХХ века.

О значају Лубардиних дела говорили су Милица Петронијевић, директор Уметничке галерије „Надежда Петровић“, Филип Брусић Ренауд, директор Куће легата и Милана Квас, управник Спомен – збирке Павла Бељанског.

Изложбу је отворила Милица Дачић, заменик градоначелнника Чачка.

Петар Лубарда  ●  1907 – 1974 – 2017

26. април – 20. мај 2018. године

Изложба „Петар Лубарда 1907–1974–2017“, свечано је отворена  у четвртак 26. априла у Уметничкој галерији „Надежда Петровић“ у Чачку. Изложба је настала у сарадњи Спомен-збирке Павла Бељанског и Куће легата из Београда, поводом обележавања 110 година од рођења једног од најзначајнијих представника националне модерне уметности ХХ века.

О значају Лубардиних дела говорили су Милица Петронијевић, директор Уметничке галерије „Надежда Петровић“, Филип Брусић Ренауд, директор Куће легата и Милана Квас, управник Спомен – збирке Павла Бељанског.

Изложбу је отворила Милица Дачић, заменик градоначелнника Чачка.

Аквизиције I / 2015 – 2017

13. фебруар  –16. март 

У уметничкој галерији „Надежда Петровић“ у Чачку у уторак 13. фебруара у 19 часова  отворена је изложба Аквизиције I / 2015 – 2017. У протекле три године Збирни фонд Галерије увећан је за 72 експоната, од којих је половина откупљена по конкурсу Министарства културе и информисања Републике Србије, док је значајно истаћи да је друга половина радова добијена на поклон од самих аутора, дародаваца те и колекционара.

Милета Продановић

„GENUS – породичне приче“

16. децембар 2017 – 26. јануар 2018.

У овиру програма посвећеног Дану града Чачка, у суботу, 16. децембра 2017. године у Уметничкој галерији „Надежда Петровић“ отворена је самостална изложба Милете Продановића, сликара, писца, критичара, једног од водећих актера уметничке сцене осамдесетих и једног од најважнијих аутора постмодерне у Србији.

Небојша Бежанић
ВЕСЕЛИ ПАКАО – слике и цртежи

8 – 28. септембар 2017. године

Слике и цртежи Небојше Бежанића – изложба под називом„Весели пакао“ – налазе се пред публиком у Уметничкој галерији „Надежда Петровић“. О значају Бежанићевог уметничког израза говорили су на свечаном отварању Милица Петронијевић, директорка Галерије и Миодраг Даниловић, историчар уметности и аутор каталошке студије, као и сам уметник који је за ову прилику допутовао из Париза…

Бојан Ђорђев
Услови заједничког размишљања

6-20. октобар, 2017.

Изложба Услови заједничког размишљања је замишљена као отворен процес у којем у галеријском простору изложба настаје у етапама, кроз просторне и перформативне интервенције, не као завршени пројекат, већ активна уметничка пракса у константном дијалогу и покрету. Тематски изложба се осврће на последњих пет година (2012-2017) моје уметничке праксе која је везана за извођачке уметности и која се заснива на активном раду са публиком, кроз истраживање потенцијала коришћења институције уметности као места и околности учења, рефлексије и испробавања нових модела организације друштва…

Надежда Петровић

мултимедијална изложба

Музеј „Хореум Марги-Равно“ Ћуприја

11-31. октобар, 2017.

Мултимедијална изложба „Надежда Петровић“, приређена у  Музеју “Хореум Марги-Равно“ у Ћуприји у оквиру обележавања Дана општине Ћуприја, отворена је на дан рођења Надежде Петровић. Поставку чини  шест слика Надежде Петровић насталих у периоду од 1900 -1913. године, из збирки Галерије, фотографије и илустровани панои на којима је на едукативно прихватљив начин презентован изузетно богат и буран друштвени живот Надежде Петровић…

Препознавање 4 – резиденцијални програм

Септембар, 2017.

„Препознавање 4 – резиденцијални програм“ је наставак дугорочног регионалног  уметничког пројекта Препознавање, који је до сада реализован кроз два циклуса изложби: Препознавање, 2005 – 2007, Крушевац, Чачак, Краљево, Ниш и Подгорица (Црна Гора); Препознавање 2, 2010 – 2012, Подгорица, Чачак, Ниш, Крушевац, Краљево, Куманово (Македонија) и Софија (Бугарска); регионалну конференцију Препознавање 2013, Крушевац, када је приређена и изложба бугарских уметника, и кроз трећи циклус, започет резиденцијалним програмом у Сићеву и Нишу 2014. и завршен приређивањем изложби 2015-2016. године у Нишу, Крушевцу, Краљеву, Чачку, Пловдиву (Бугарска) и Никшићу (Црна Гора)…

sr_RSСрпски језик

Будимо у контакту

Уметничка галерија Надежда Петровић Чачак

Цара Душана 6, 32000 Чачак

Тел. +381 32 322 375