Уметничка галерија „Надежда Петровић“  се као издавач једног монографског издања, тачније суиздавач, први пут потписује 1994. године у две публикације – у монографији “Драган Ћирковић“ аутора Срете Бошњака (заједно са Народним музејем Чачак и породицом Ћирковић) и монографији о сликару Милану Блануши (суиздавач са Уметничким павиљоном „Цвијета Зузорић“ из Београда). Мада у галеријској документацији стоји податак су 1978. године за одређени део тиража монографије “Надежда Петровић 1873-1815“, аутора др Катарине Амброзић (издавачи Српска књижевна задруга и Југославијапублик) уплаћена одређена новчана средства, Галерија није уписана као суиздавач.

Прва монографија  коју је Уметничка галерија „Надежда Петровић“  потписала као самостални издавач је монографија “Богић Рисимовић РИСИМ“  објављена 2002. године.

Дугорочном програмском оријентацијом Галерија је планирала да се повремено обимнији истраживачки радови кустоса и других сарадника објављују у књигама и публикацијама монографског типа.