Божидар Продановић : загонетност реалних призора”

      У Уметничкој галерији ,,Надежда Петровић“ у Чачку отворена је изложба ,,Божидар Продановић : загонетност реалних призора”. У питању је изложба која представља легатску заоставштину које је на старање поверена Галерији. Град Чачак је од породице познатог српског сликара Божидара Продановића на поклон добио 446 уметничких дела – слике, цртеже, аквареле, графике, мозаике и скице за мозаике из свих периода уметниковог стваралаштва. (2006).
      У издању Музеја рудничко-таковског краја, такође баштиника Продановићевог легата, и Уметничке галерије „Надежда Петровић“ истовремено са изложбом из штампе излази монографска студија ,,Божидар Продановић : загонетност реалних призора” са анализама уметниковог опуса посматраног од уско сликарских до ширих друштвених околности.
      Изложбу су отворили директор Уметничке галерије ,,Надежда Петровић“ Бранко Ћаловић, кустоскиња изложбе Мирјана Рацковић, рецензент монографије Зоран Тодовић и представница уметникове породице Даница Продановић.
Публици се најпре се обратио Бранко Ћаловић ,,Са нама су вечерас и професор Зоран Тодовић који ће отворити изложбу као и колеге из Музеја рудничко-таковског краја из Горњег Милановца, којима се захваљујемо на сарадњи и посвећености на заједничком послу. Поред ове наше изложбе приредили смо и обимну монографску публикацију – заједничким радом наших установа поклоњена је заслужена пажња и Божином стваралаштву и институцији легаторства. Легат који Галерија поседује је дар породице Продановић и није реч само о броју уметничких дела већ о осведоченом квалитету ликовног опуса професора Божидара Продановића, истакнуте личности српске ликовне уметности. Овом врстом даривања доприноси се особеном и неспорно значајном начину обогаћивања уметничких фондова, самим тим и културног наслеђа града и ширег простора што је битан циљ у смислу подизања свести и одговорности појединаца па и установа према сопственом културном наслеђу.
      Директор Галерије је додао да је Божа Продановић био везан и Чачак ,, овде је похађао Гимназију, увек био присутан и пратио рад наше установе – био је учесник на две изложбе Меморијала Надежде Петровић, ангажован у организационим одборима Меморијала, његови мозаици се налазе у сали Скупштине Града и у холу наше Гиманзије.”
      Мирјана Рацковић објаснила је да је Продановићев уметнички опус веома обиман и разноврстан – ради се о веома великом броју слика, графика, акварела, цртежа, десетине монументалних мозаика.
,,Он се усавршавајући тај сопствени индивидуални израз, држао на неки начин реалистичке основе. Теме његових слика су заправо класичне теме, портрет, пејзаж, предео. Бавио се свим ликовним дисциплинама као што су штафелајно сликарство, графика, цртеж, мозаик, акварел, али наравно не на класичан начин. Код њега се говорило о такозваном напуштању веродостојности, одређени критичари га сврставају у домен такозваног синтетичког реализма. Он је заправо напустио ту просту идентификацију стварности, није желео да приказује фактографски и фотографски тачно, већ онако како он то види и осећа. Користио је сужен дијапазон боја и специфичну палету. Захваљујући том начину приступа слици он је заузео једно високо позиционирано место у српској ликовној уметности друге половине 20. века.”
Даница Продановић захвалила се у име породице Продановић, пре свега у име Божиног сина Милете Продановића, на изложби и изузетној посвећености Уметничке галерије ,,Надежда Петровић” и Музеја рудничко – таковског краја.