Отварање 32. Меморијала Надежде Петровић

,,Меморијал Соња С.“

     У суботу 21. септембра у Уметничкој галерији ,,Надежда Петровић“ уприличено  је отварање 32. Меморијала Надежде Петровић под називом ,,Меморијал Соња С.“ селекторке Зденке Бадовинац. Манифестацију су свечано отворили помоћник градоначелника Чачка Мирослав Петковић и директор Уметничке галерије ,,Надежда Петровић“ Бранко Ћаловић заједно са селекторком и уметницима и уметницама који излажу на овогодишњем Меморијалу.

     Бранко Ћаловић  је најпре поздравио све присутне пожелевши добродошлицу. Директор Уметничке галерије ,,Надежда Петровић“ је истакао да је  ,,Меморијал Соња С.“ референца на две жене, две уметнице и друштвене активисткиње, обе рођене у Чачку – глумицу Соњу Савић и сликарку Надежду Петровић, која је на изложби и заступљена кроз фотографије које је снимила на почетку прошлог века.“ По његовим речима ,,Меморијал се заснива на ставу Надежде Петровић да је уметничко дело израз слободне интерпретације духовног садржаја што је утицало да се на њему представљају нове уметничке праксе које затим постају важно културно наслеђе, односно идентитет времена у коме је дело настајало, што је основна мисија овако дефинисане манифестације савремене уметности. У том смислу, сада је пред публиком нова изложба, ново виђење савремене уметничке сцене, нов приступ теоријском разматрању позиције савремене уметности и уметничког активизма“.

      Зденка Бадовинац се захвалила колективу Уметничке галерије ,,Надежде Петровић“  и осталим учесницима реализације изложбе на енергији и труду који је довео до издања 32. Меморијал а затим појаснила концепт изложбе.

     ,,Порука ове изложбе је поред многих других ствари је то да не живимо и не делујемо у оквиру само неких уских менталних простора него да се повезујемo и да сарађујемо и мислим да је ова манифестација, Меморијал Надежде Петровић  баш то. Када је реч о Соњи, ја сам се формирала у тим годинама и у Љубљани смо сви знали за Соњу Савић која је снимила, гле случаја, своје задње филмове у Словенији. Она је била стварно легенда и мислим да је била тако радикална да ни једна мисао о значајним женама са овог културног простора не може да је изостави. У мом концепту Соња Савић  служи као метафора  и то метафора улоге. Моја идеја код концепта је била та да у ствари нема никаквих фиксних идентитета него да сви  играмо неке улоге, чак и улоге рода. Значи да нисмо рођени онако са неким апсолутним родом, да можемо у току живота и то променити, има таквих уметника и уметница на овој изложби. Тако је и са класом, врстом и народом. Ове четири улоге су у сржи овог мог концепта и цела изложба је организована око те четири улоге. Овде у Галерији  је присутна улога рода и то је можда највећи део ове изложбе, прво због тога јер је овде присутан тај феминистички акцент обе жене које смо поменули. Не би било добро кад би о женама и о феминизму говорили само изолирано у оквиру тога рода женског, него се тај род  повезује и са другим маргинализираним позицијама, на пример класом. Знамо да су данас ратови око нас и да Народи трпе и мигрирају, да се дешава геноцид, како не говорити о народу данас. Врста – живимо у време постхуманизма, тако да нисмо само ми људи битни,  него ако хоћемо да спасемо тај планет, треба да размишљамо као о члановима заједнице, о биљкама, животињама, о свему што нас окружује. Ја мислим да ова изложба може да се чита на разним нивоима, у првом реду је то поклон двема женама, мислим да је Соња Савић можда ту још више изражена у наслову изложбе, јер мислим да је њена највећа улога била улога њеног живота, била је жртва неких околности, неке транзиције, неких мрачних година и то је бар мени јако значајно код свега тога што сам повукла у свој концепт.“

     Помоћник градоначелника Чачка за друштвене делатности, Мирослав Петковић у свом обраћању је нагласио важност Меморијала као манифестације од значаја за културу и уметност града Чачка чији је симбол и традиција, због чега је континуирано подржавана реализација ове манифестације већ преко 60 година.

,,Ми смо нашу Надежду уградили у културни идентитет овог града, што смо показали и претходне године када смо обележавали 150 година од рођења Надежде Петровић. Ово ћемо показати још једном чињеницом која ће бити потврђена у уторак 24. септембра када ћемо на нашем новом шеталишту отворити и трг који ће носити Надеждино име.“

1. 1. 1. 32. Меморијал Надежде Петровић отпочео је традиционалним полагањем венца на споменик Надежди Петровић а након церемоније отварања организовано је селекторско вођење Зденке Бадовинац кроз све излагачке и јавни простор. Од 16 часова у Уметничкој галерији ,,Надежда Петровић“ изведен је перформанс под називом ,,Живот је сан: Поема о две хероине“ Вокално Кустоског Синдрома, који је представљао још један омаж Надежди Петровић и Соњи Савић.

     Награде 32. Меморијала Надежде Петровић је доделио жири у саставу: др Андреа Хриберник, директорка Kunsthaus Graz, др Сања Којић Младенов, музејска саветница МСУВ Нови Сад и Предраг Живковић, кустос и помоћник директора Уметничке галерије ,,Надежда Петровић“ Чачак. Награда  Меморијала додељена је Aнтону Катсу за рад ,,Восток 7“ , док су Награду Галерије равноправно поделили Даринка Поп – Митић за рад  ,,Надежда“ и Бојан Стојчић за рад ,,Hope Hotel Phantom“.

     Након доделе награда у Културном центру одржан је разговор ,,Не можеш снимити такав филм“ који су водили Сезгин Бојник и Бранислав Димитријевић о филму ,,За сада без доброг наслова“ (1988) Срђана Карановића (пројекција филма уследила је након разговора).

     На 32. Меморијалу изложени су радови 25.  уметника, уметница и уметничких група у изложбеном простору Уметничке галерије ,,Надежда Петровић“, Галерији ,,Рисим“, Галерији Народног музеја Чачак, Музеју детињства и јавним просторима и површинама – Конак Јована Обреновића и   Градско шеталиште.

1. 1. 1. 32. Меморијал Надежде Петровић биће јавности доступан до 5. новембра.