Сам наступ тројице аутора је замишљен као (процесуални) перформанс којем (тело) аутор(а) не присуствује, изложба радова аутора чија дела нису заступљена у облику артефакта. Политике конкурса и кустоских пракси су трауматско место свих уметника који партиципирају у систему уметности. Базирајући свој рад на селекцији и излажући је у форми сајамско-галеријског штанда на изложби бијеналног типа, тројица аутора анулирају сопствену трауматску позицију пребацујући је назад ка оним деловима система који генеришу трауму – институцијама, кустоским праксама, тржишту, стварајући ефекат огледала, просторно-временску капсулу у којој се огледају афирмација и апсурди, видљивост и нелагоде, праксе и несклади у свету савремене уметности.

У овом раду, у којем се представљају дела 12 уметника из Србије, преиспитују се кључне поставке за разматрање водећих токова на савременој уметничкој сцени. Савремена уметност је под пресијом глобализма постала део економско-културолошке парадигма времена, блистава арена у којој се микрокосмоси културне и економске елите сусрећу, приказујући механизме сопствене моћи без оклевања. То подразумева да је читав апарат потребан да би се достигла видљивост у мору понуда и пропратних дешавања и да се дефакто води неправедна борба између ”јачих и “слабијих”, центра и периферије за презентност у формално заједничком простору. Нису у питању уметничке вредности самих аутора и изложених дела, већ начин, контекст и фокус који се додељује одређеним пунктовима.

Пројекат Limited цео институционални оквир и ритуал окреће наопачке. Преузимање улога кустоса од стране самих уметника, који при том наступају у формату галеристе може да се интерпретира и као преузимање или заузимање територије, макар и на кратко време. У том “интеррегнуму” и у ограниченом времену важе друга правила која су потпуно супростављена важећем институционалном, галеријском и тржишном систему. У том ’киднаповању’ територије са установљеним правилима оваква интервенција деловала би као “вирус” – предвиђање и пласирање трендова, баш као предвиђање трендова у економији или предвиђање кризних жаришта или оружаних конфликата, уско је везано и за свет уметности и његову економију и политику. Једна крајње лична перспектива тројице аутора који би независно један од другог дали своје виђење кроз избор других уметника био би потпуно усклађен чин са водећим друштвеним трендовима данашњице у којем vоx populi демаскира естаблишмент и ’непослушно’ гласа, мимо предвиђања изнесених на основу анкета, анализа и истраживања, те се тако и овај пројекат у извесном смислу може подвести под синтагму – ПОБУНА АУТОРА.

Највећа уметност је уметност која говори о актуелном друштвеном тренутку језиком тог тренутка. Стога овај пројекат намерава да произведе ону врсту шока коју особа доживи када се угледа у огледалу или глумац кад се први пут угледа на филмском платну. У том смислу Меморијал би требало да послужи свима као нека врста медијатора, ауторима као питање шта је то њихова уметничка пракса, српској уметничкој сцени – шта је то што она представља и заступа и како се то рефлектује на њену видљивост изван локалних оквира, а међународној сцени – како маргинализоване културе учествују у глобалном тржишту и које услове поставља естаблишмент како би неко са аутсајдерске позиције ушао у мејнстрим.

29. Меморијал Надежде Петровић, као бијенална манифестација савремене визуелне уметности у својој реализацији обухватиће и организовање јавних, тематских и ауторских вођења кроз изложбу.

Предвиђена је реализација дебата и разговора на тему статуса српске уметничке продукције и уметника у контексту европских уметничких манифетсација.

Осим каталога изложбе, Меморијал Надежде Петровић издаје још једну публикацију и то је једино место где ће бити приказани уметнички радови селекторског тима 29. Меморијала Надежде Петровић – Уроша Ђурића, Михаела Милуновића и Вука Видора.

Директор Меморијала: Александар Дачић, в.д. директора Галерије
Савет Меморијала: Милета Продановић, Весна Петровић, Јулка Маринковић, Мирјана Рацковић, Даниел Микић, Марија Радисавчевић.
Председник Савета Меморијала је Марија Радисавчевић.