Спомен збирка Богића Рисимовића Рисима формирана је 1992. године, неколико година пошто је уметникова породица по његовој смрти граду Чачку поклонила 40 слика, неколико стотина цртежа, скица, илустрација, литерарну заоставштину и архивску грађу са намером да то као целина буде основа за легат у којем би Рисимова заоставштина била на прави начин обрађена и изложена јавности. Стручни послови чувања, заштите и излагања тако дефинисане збирке поверени су Уметничкој галерији „Надежда Петровић” која је у свом фонду већ поседовала 18 Рисимових слика што заједно омогућава доста добар преглед стваралаштва овог значајног српског сликара. За потребе чувања и излагања збирке град је реконструисао стару кућу у Господар Јовановој 11. Данас се ова кућа, као други изложбени простор Уметничке галерије „Надежда Петровић”, познат и као Галерија „Рисим”, користи не само за сталну поставку Рисимових слика већ и за друге изложбе и уметничке садржаје.

Рисимово ликовно формирање припада времену педесетих година двсдесетог века када се у српском сликарству, после краткотрајног периода социјалистичког реализама, постепено развијају поједини облици послератног модернизма. Током 35 година уметничког стварања Рисим је прошао сложен и целовит развојни пут: од слика завичајне носталгије, стилизоване линије и једноставне изражајности крајпуташа, преко слика магичног реализма до универзалне слике чистог поетског доживљаја простора и времена.

Укупно стваралаштво Богића Рисимовића Рисима је поетски и стилски заокружена целина која га карактером, квалитетом и оствареним дометима сврстава у ред значајних преставника српске уметности друге половине 20. века.