Nadežda i savremenici

Zbirku Nadežda i savremenici, smeštenu u vremenski okvir između 1900 – 1950. godine, čine slike Nadežde Petrović i slike njenih savremenika, u ovom slučaju autora rođenjem ili umetničkim stvaranjem bliskih vremenu stvaralaštva Nadežde Petrović. Pored Nadeždinih slika akcenat je na radovima umetnika koji svoja umetnička opredeljenja i stvaralačku zrelost dostižu u godinama između dva svetska rata, na autorima koji u navedenom periodu tek započinju svoj umetnički opus i pripadnicima nešto mlađe generacije koja se formirala na bogatom iskustvu Nadežde Petrović i njenih sledbenika. Istorijski i umetnički gledano, u zbirci su zastupljeni autori koji su na početku prošlog veka bili inicijatori promena i jezgro srpske moderne. Činjenica da se većina njih školovala u Minhenu i da im je osnovna preokupacija tretiranje problema svetlosti, kroz upliv ideja francuskog plenerizma i impresionizma, može doprineti određenoj jedinstvenosti pogleda na zbirku, ipak stoji da autori zastupljeni u ovoj zbirci pripadaju različitim pravcima i poetikama, da su dela tematski raznorodna, nastajala u različitim periodima prve polovine prošlog veka, što je i uslovilo njenu stilsku heterogenost. Fizionomija zbirke se može odrediti samim skupom reprezentativnih autora zastupljenih u njoj i kritičkim rasvetljavanjem i davanjem vrednosnih sudova na osnovu sagledavanja pojedinačnih radova. Bez obzira na jedan fragmentaran prikaz i pregled autora, ideja i ostvarenja modernog srpskog slikarstva prve polovine XX veka, mogu se sagledati najbitniji pravci i umetnička problematika tog vremena.

Zbirku čini 48 slika od 25 autora. Sa najviše radova (12), zastupljena je Nadežda Petrović. Pored slika Nadežde Petrović zbirci pripadaju i neka od antologijskih dela ovog perioda, slike velikana srpske umetnosti prve polovine 20. veka, pored ostalih: Nikole Beševića, Bete Vukanović, Živorada Nastasijevića, Leposave Be Pavlović, Vase Pomorišca, Ivana Radovića, Borivoja Stevanovića, Vidosave Kovačević…  U prvom redu zastupljeni su autori nosioci značajnih promena u našem slikarstvu, što se pre svega odnosi na uvođenje slobodnije forme, kompozitnih varijacija, dočaravanja sugestivne atmosfere i snažnih kolorističkih akcentovanja. Oni su istovremeno i reprezenti novih umetničkih ideja donetih sa studija iz Minhena i Pariza –ekspresionizma, impresionizma, plenerizma, konstruktivizma, simbolizma, secesije, intimizma, poetskog realizma…

Najznačajniji autor u zbirci svakako je Nadežda Petrović, evropski avangardan umetnik i začetnik srpske moderne umetnosti. Nadežda se oslobađa konvencionalnih rešenja: snažnim koloritom i gustom pastuoznom fakturom prevazilazi tradicionalni akademizam sa jasnom težnjom razgrađivanja sistema realističke slike. U svom delu pomirila je naizgled nepomirljivo: stilski je svoje slikarstvo potpuno okrenula savremenim evropskim tokovima (ekspresionizmu, fovizmu i impresionizmu), ali istovremeno, po tematici ostala je nacionalni slikar. Kao stalna postavka Nadeždina dela su izložena u Spomen-sobi.

U zbirci se nalaze i nekoliko ostvarenja slikara ”zavičajaca” – Živana Vulića, nekadašnjeg profesora crtanja u Gimnaziji u Čačku i Dragana Ćirkovića, slikara starog Čačka, scenografa gradskog pozorišta i karikaturiste Čačanskog Glasa.