Легат породице Божидара Продановића

Збирка слика, цртежа, акварела, графика и мозаика Божидара Продановића добијена је на поклон од  уметникове породице 2006. године. Смештенa је у згради у Господар Јовановој улици број 7-9. Зграда није у функцији и тек треба да се адаптира за поставку легата.

Божидар Божа Продановић (Прањани, 1923 – Београд, 2006), познати је српски сликар и графичар. Гимназију је учио у Горњем Милановцу и Чачку. Академију ликовних уметности и специјални течај за зидно сликарство завршио je у Београду. Боравио је на студијским путовањима у Француској, Италији и Норвешкој. Као професор је радио у Средњој уметничкој школи у Пећи и на Факултету ликовних уметности у Београду. Излагао је на самосталним и многобројним групним изложбама са другим југословенским и страним уметницима у земљи и иностранству. Добитник је Октобарске награде града Београда и других значајних признања из области ликовних уметности, културног стваралаштва и друштвеног живота. Вишедеценијским активним присуством на уметничкој сцени, рекло би се да је постигао идеал ренесансне личности наше ликовне уметности. Његов богат ликовни опус – на стотине слика, графика, акварела, хиљаде цртежа насталих у атељеу, у природи, на многобројним путовањима, затим десетине монументалних мозаика… допуњује потпуно посвећење педагошком раду, књиге о уметности и животу, самопрегоран друштвени ангажман…

Продановићев ликовни опус заснован је на класичним уметничким вредностима, прожет духом интимизма и поетског реализма са јасно наглашеном хуманистичком поруком. У цртежима и графици афирмише линију као основни ликовни постулат; на сликама, увек полазећи од реалног призора редукованом палетом успева да у крајњој ликовној представи избегне реалистичку чврстину. У основи ослоњен на класичне узоре свесно је бежао од круте академске форме ка модерном -поетском скоро контемплативном изразу. Мотиви са његових слика, акварела, цртежа, графика и мозаика увек изнова нуде узвишену поетику представе животне борбе и животне радости и уметниковог стваралачког ужитка препознајући тачно одређена интересовања и читав један свет који је пригушеном симболиком афирмисао некако из другог плана кроз тзв. “синтетички реализам“.

Значај ове колекције сагледава се кроз јасну аутентичност уметничког концепта, а бројност (446) и ликовна разноликост експоната систематично и прегледно презентују стваралаштво овог изузетно важног аутора српске ликовне сцене друге половине 20. века.