Препознавање 5 – резиденцијални програм је наставак дугорочног регионалног уметничког пројекта Препознавање, који је до сада реализован кроз четири циклуса изложби: Препознавање, 2005 – 2007, Крушевац, Чачак, Краљево, Ниш и Подгорица (Црна Гора); Препознавање 2, 2010 – 2012, Подгорица, Чачак, Ниш, Крушевац, Краљево, Куманово (Македонија) и Софија (Бугарска); регионалну конференцију Препознавање 2013, Крушевац, када је приређена и изложба бугарских уметника, Препознавање 3, започет резиденцијалним програмом у Сићеву и Нишу 2014. и завршен приређивањем изложби 2015-2016. године у Нишу, Крушевцу, Краљеву, Чачку, Пловдиву (Бугарска) и Никшићу (Црна Гора), као и Препознавање 4, започет резиденцијалним програмом у Рибарској Бањи и Крушевцу 2017. и завршен приређивањем изложби 2018-2020. године у Крушевцу, Чачку, Краљеву, Нишу, Видину (Бугарска) и Бару (Црна Гора).

 

Пројекат је посвећен успостављању и промовисању партнерске сарадње галерија/музеја, кустоса, уметника, у заједничком деловању на препознавању локалних уметничких сцена, мобилности уметника, кустоса, размене и видљивости савремене уметничке праксе у региону.

 

Подстакнути самим местом одржавања са веома развијеним и значајним бањским туризмом и историјом, тема меморије и стварање идентитета, је од важности за стално пропитивање у изградњи позиција у савременом друштву и уочавање појава које настају у новим околностима. Стога су и неке од тема којима ће се учесници бавити током резиденцијалног боравка подстакнуте свеприсутном естрадизацијом, и пре свега, естрадизацијом у култури. Каква је улога самих актера културе, уметница и уметника, те ликовних критичара? Како се десило да се о неком догађају говори као о социјалном догађају, естрадном, који искључује критичарски дискурс? Које је место и улога медија – посебно, моћ савремених медија? Каква је улога и значај савремене ликовне/визуелне уметности, када због недостатка медијског простора губи утицај на јавност? Да ли уметници морају да буду celebrity особе да би имали утицаја, а да би њихово дело било запажено? Како комуникација која се преселила на друштвене мреже, искључивошћу и негацијом позиционира појединца или групе, уз одсуство дијалога и толеранције? Како општа комерцијализација утиче на саму уметност? Да ли је нагли пораст појаве споменичке скулптуре знак бољег односа ка савременој уметности? Каква је, уосталом, позиција и улога уметности у времену глобалних кризних дешавања – актуелна ситуација са пандемијом изазваном вирусом?

У оквиру резиденцијалног програма, одржаног у Врњачкој Бањи, уметници и кустоси су у неколико сесија разговарали на истакнуте теме; уметници су представили свој досадашњи стваралачки рад, идеје и концепте на којима се заснива, кроз презентације и разговоре који су следили; планиране су будуће етапе пројекта и договаране активности које предстоје изложбама као завршним фазама пројекта. Уметници и кустоси из Бугарске и Црне Горе учествовали су у раду резиденцијалног програма путем он лајн укључења.

За учеснике резиденцијалног програма, у складу са постављеним темама, организован је обилазак Врњачке Бање, посета Народном музеју у Краљеву, домаћину овогодишњег програма, потом манастиру Жича, и 30. Меморијалу „Надежда Петровић“ у Чачку.

Изложбе учесника овогодишњег резиденцијалног програма биће приређене крајем 2021. и током 2022. године у свим градовима учесницима пројекта.

 

Учесници Препознавања 5:

Уметници: Јелена Шалинић Терзић, Ненад Димитријевић (Краљево), Милена Максимовић Ковачевић, Милка Жуњанин (Крушевац), Теодора Војиновић, Марко Јозовић (Чачак), Никола Марковић, Миљан Недељковић (Ниш), Тијана Вујовић, Зоран Живковић (Црна Гора), Свилен Стефанов, Богдан Александров (Бугарска).

Кустоси: Биљана Грковић, Милица Тодоровић, Јулка Маринковић, Љубиша Симовић, Љиљана Караџић и Свилен Стефанов.

 

Установе сарадници на Препознавању 5: Уметничка галерија-Народни музеј Крушевац /носилац пројекта/, Галерија савремене ликовне уметности, Ниш, Уметничка галерија „Надежда Петровић“, Чачак, Народни музеј Краљево (Србија), Умјетнички музеј – Народни музеј Црне Горе (Црна Гора), Национална уметничка академија, Софија / Уметничка галерија, Видин (Бугарска).

 

Пројекат Препознавање подржава Министарствo културе и информисања Републике Србије, захваљујући чему се реализује и овогодишњи резиденцијални програм.

__________________

Биографије уметника:

Јелена Шалинић Терзић (1976. Краљево)

Дипломирала сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду 2000. године, магистрирала 2003. и докторирала 2016. на истом факултету. Запослена на Филолошко уметничком факултету у Крагујевцу као ванредни професор на предметима цртање и сликање. Члан је УЛУС-а од 2001. Излагала је самостално на више од 50 изложби и учествовала на преко 300 групних изложби у земљи и иностранству. Дела јој се налазе у музејским и приватним колекцијама у земљи и иностранству. Добитница је више награда, међу којима Прва награда за цртеж фонда „Владимир Величковић“ 2010. године.

 

Ненад Димитријевић (1981. Краљево)

Дипломирао сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду 2006. године у класи професора Гордана Николића. Ради у Народном музеју у Краљеву на позицији сликара конзерватора и рестауратора од 2010. године. Добитник награде Момчило Митић за најбољи дипломски рад у средњој школи, награда перспективе на трећој години факултета. Самосталне изложбе: Галерија Завода за проучавање културног развитка, Београд, 2004; Галерија СКЦ Крагујевац, 2005; Галерија Задужбине Илије М. Коларца, Београд, 2010; Courant d’ art, Chevene, Швајцарска, 2013. Учествовао на више групних изложби у земљи и иностранству.

 

Милена Максимовић Ковачевић (1975. Крушевац)

Дипломирала 1998. и магистрирала 2001. на графичком одсеку Факултета ликовних уметности у Београду. Члан УЛУС-а од 2000. са статусом самосталног уметника од 2001. Од 2009. на докторским студијама на Факулету ликовних уметности у Београду. Излагала на 14 самосталних и око 200 групних изложби у земљи и иностранству. Учествовала је на радионицама и резиденцијалним програмима у Србији (Ниш), Италији, Француској, Грчкој. Добитница је више значајних награда за графику (из фонда Ђорђе Андрејевић-Кун, 10. бијенале југословенске студентске графике, Златна игла Пролећне изложбе УЛУС-а, 12. бијенале графике у Варни/Бугарска, Откупних награда Уметничке галерије Крушевац и Министарства културе на Малој графици ГК, Велики печат Мајске изложбе Галерије Графички колектив и др.)

 

Милка Жуњанин (1994. Крушевац)

Основне и мастер студије завршила на Академији уметности у Новом Саду, студијски програм сликарство, у класи проф. Босиљке Зиројевић Лечић. Самостално је излагала од 2019. на пет изложби: у Београду (Галерије Полет, Про3ор), Трстенику, Ужицу (Рефлектор) и Нишу (Арт 55) и на групним изложбама. Радила сценографију за краткометражни студентски филм и учествовала у реализацији филма поводом обележавања 120 година од рођења Милана Коњовића Спомен-збирке Павле Бељански у Новом Саду, као и у изради мурала 2016. у Новом Саду.

 

Теодора Војиновић (1993. Чачак)

Завршила основне и мастер академске студије 2018. године на Факултету примењених уметности у Београду, смер примењено вајарство. Стваралачку поетику заснива на експриментисању са изражајним и техничкотехнолишким могућностима материјала – плетена поцинкована жица, камен и дрво, које најчешће користи.. Од 2014. године излаже на бројним групним изложбама и манифестацијама у Србији и земљама региона. Добитник је Награде „Радета Станковић“ за најбоље скулпторско остварење студента и Награде УЛУПУДС-а. Живи и ствара у Београду.

 

Марко Јозовић (1994. Чачак)

Дипломирао 2017. године на Факултету примењених уметности у Београду, смер графички дизајн. Излагао на више групних изложби у земљи. У оквиру пројекта „Шанс арт“ 2014. године представљен у Галерији „Рисим“ у Чачку. Самостално излагао у Галерији Хаџи у Београду. Бави се графичким дизајном. Живи и ствара у Београду.

 

Никола Марковић (1976)

Дипломирао на ФЛУ у Београду у класи проф Чедомира Васића. Тренутно је на докторским студијама на истом факултету.  Од 2018. ради на Факултету уметности у Нишу у звању доцента. У Србији самостално излагао у Сомбору (2004), Нишу (2006 и 2018) и Београду (2015, 2016 и 2020). Од 2007. сарађује са галеријом Suppancontemporary из Беча посредством које је самостално и колективно излагао у Аустрији, Немачкој и Италији. Добитник је Прве награде Ниш арт фондације (2007). Био у најужем избору за награду за цртеж Фондације Владимир Величковић (2016). Живи и ствара у Нишу.

 

Миљан Недељковић (1980. Краљево)

Дипломирао 2004. на Факултету уметности Универзитета у Приштини. Члан је УЛУПУДС-а и ФСС. Од 2009. запослен на Департману за примењене уметности Факултета уметности у Нишу, где је 2020. изабран у звање ванредни професор на предмету Фотографија. Реализовао 19 самосталних изложби. Учествовао на више од 50 колективних изложби у земљи и иностранству. Добитник неколико награда за фотографију и дизајн. Реализовао је велики број пројеката из области фотографије, мултимедије, видео продукције, графичког дизајна (плаката, графичких комуникација, просторне графике, опреме књиге). Живи и ствара у Нишу.

 

Тијана Вујовић (1986. Титоград)

Завршила Факултет ликовних умјетности на Цетињу, одсјек сликарство 2009. Чланица УЛУЦГ-а од 2010. Бави се фигуративним сликарством кроз провокативни дијалог са академским и реалистичким ликовним идиомима. Самостално је излагала у Подгорици (2015), Будви (2018), Никшићу (2018), Бару (са Јованом Вујановић и Јеленом Иличковић, 2019). Учествовала је на више колективних изложби у земљи и иностранству. Резиденцијално боравила у Dukley art у Котору 2018. Добитница је награде за слику Факултета ликовних умјетности на Цетињу 2009.

 

Зоран Живковић (1968. Котор)

Завршио је Правни факултет у Београду, а потом је дипломирао на Факултет ликовних умјетности на Цетињу, одсјек сликарство 2000. На истом факултету, на одсјеку Мозаик и зидно сликање је завршио постдипломске студије 2010. Усавршавао се на Универзитету „Марк Блош “ (Marc Bloch) у Стразбуру, Француска, 2002. Био је члан УЛУЦГ-а од 2001. до 2014. Бави се различитим медијима (сликарство, мозаик, штампа, текстил) истражујући феномене и карактер савременог друштва. Имао је више самосталних изложби. Излагао је на бројним колективним изложбама у земљи и иностранству.

 

Свилен Стефанов (1966. Софија)

Професор је историје уметности 20. века на Националној уметничкој академији и доктор наука. Уметник је, историчар уметности, ликовни критичар. Његово поље интересовања је сликарство. Аутор је књига из историје бугарске савремене уметности: Авангарда и норма, 2003; Процеси и тенденције у бугарској савременој уметности (крај 20. и почетак 21. века), 2014. Један је од представника и идеолог групе XXL, формиране у Софији 1994. Представља га само One Gallery, Софија. Самостално је излагао између осталог у Софији, One Gallery, Yuzina, Аросита, НХГ,  XXL галерија, у Москви, Бечу, Београду, и на великом броју групних изложби у Европи, Америци, Кини.

 

Богдан Александров (1960. Видин)

Дипломирао на Универзитету св. Кирил и Методије у Великом Трнову, где је и докторирао. Добитник је националних награда за савремену уметност у Бугарској. Излагао је на међународним изложбама у Србији, Немачкој, Кини, Шпанији, Румунији и учествовао на међународним фестивалима видео уметности. Самостално је излагао на бројним изложбама у Бугарској (Пловдив, Софија, Видин), Србији (Нови Сад, Зајечар, Земун), Француској, Великој Британији, Румунији.