Спомен збирка Богића Рисимовића Рисима

Богић Рисимовић Рисим

Рођен је у Чачку 1926. године. Академију ликовних уметности, одсек за графику и сликарство, завршио је у Београду у класи Михаила Петрова и Ђорђа Андрејевића Куна. Поред сликарства, успешно се бавио филмском сценографијом (у филмовима Пурише Ђорђевића), илустрацијама које су током година објављиване у дневним листовима (Политика) и часописима као и ликовном опремом књига. Писао је поезију и текстове о уметности. Након петогодишњег боравка и рада у Сарајеву (1950-1955) прешао је у Београд где је неко време био слободан уметник, а потом дужи низ година  професор цртања на Факултету примењених уметности у Београду. Имао је велики број самосталних и групних изложби у земљи и иностранству. Добитник је више важних награда за културу и уметност као и друштвених признања. Умро је у Београду 1986. године.

Спомен збирка Богића Рисимовића Рисима

Спомен збирка Богића Рисимовића Рисима формирана је 1992. године, неколико година пошто је уметникова породица по његовој смрти граду Чачку поклонила 40 слика, неколико стотина цртежа, скица, илустрација, литерарну заоставштину и архивску грађу са намером да то као целина буде основа за легат у којем би Рисимова заоставштина била на прави начин обрађена и изложена јавности. Стручни послови чувања, заштите и излагања тако дефинисане збирке поверени су Уметничкој галерији „Надежда Петровић” која је у свом фонду већ поседовала 18 Рисимових слика што заједно омогућава доста добар преглед стваралаштва овог значајног српског сликара. За потребе чувања и излагања збирке град је реконструисао стару кућу у Господар Јовановој 11. Данас се ова кућа, као други изложбени простор Уметничке галерије „Надежда Петровић”, познат и као Галерија „Рисим”, користи не само за сталну поставку Рисимових слика већ и за друге изложбе и уметничке садржаје.

Рисимово ликовно формирање припада времену педесетих година двсдесетог века када се у српском сликарству, после краткотрајног периода социјалистичког реализама, постепено развијају поједини облици послератног модернизма. Током 35 година уметничког стварања Рисим је прошао сложен и целовит развојни пут: од слика завичајне носталгије, стилизоване линије и једноставне изражајности крајпуташа, преко слика магичног реализма до универзалне слике чистог поетског доживљаја простора и времена.

Укупно стваралаштво Богића Рисимовића Рисима је поетски и стилски заокружена целина која га карактером, квалитетом и оствареним дометима сврстава у ред значајних преставника српске уметности друге половине 20. века.