Филмски и видео програм: Милош Миша Радивојевић


Поштовани,

Филмски и видео програм Уметничке галерије “Надежда Петровић“ вас позива на завршну пројекцију овогодишње сезоне, у понедељак, 24. децембра у 20 часова. Гост је легендарни редитељ, наш суграђанин Милош Миша Радивојевић. После дуго времена, Миша долази у свој Чачак. О стваралаштву аутора култних филмова југословенске и српске кинематографије говориће Срђан Вучинић, филмски критичар Политике и уметнички директор београдског Фестивала ауторског филма.
После уводне речи гостију, уследиће пројекција филма БЕЗ РЕЧИ (1972), а затим ћемо уживати у причи са Мишом и Срђаном.
Програм је и ове године подржан од стране Министарства за културу и информисање Републике Србије, а улаз на пројекције је бесплатан.

О филму:

ФИЛМ БЕЗ РЕЧИ (1972)
режија: Милош Миша Радивојевић

улоге: Драган Николић, Неда Арнерић, Дуња Ланго, Душица Жегарац, Бранка Матић, Снежана Липковска…

Филм без речи, Без речи или Без је југословенски филм из 1972. године. Режирао га је Милош Радивојевић, који је написао и сценарио заједно са Светозаром Влајковићем. Филм је премијерно приказан на Филмском фестивалу у Пули. Драган Николић је на Филмским сусретима у Нишу добио Награду Цар Константин за најбољу улогу.

Прича у 28 кадрова призора о младом човеку који покушава изаћи из властите коже и живети један достојанствен живот. Човек у најмаркантнијим стањима личне егзистенције.Једе, пије, повраћа, вооли, мрзи, лепо му је, пати, спава, трчи, јак је, слаб, леп и ружан… Он не говори – он покушава говорити. Живи живот који сања и једини начин да престане сањати је да буде затворен.

О гостима:

Милош Миша Радивојевић телевизијски је и филмски редитељ, рођен 03.11.1939. у Чачку. Започео је студије филозофије, али је дипломирао на Факултету драмских уметности 1966, као први студент филмске режије у класи Александра Саше Петровића са средњеметражним филмом Адам и Ева 66. Каријеру је започео као асистент редитеља Пурише Ђорђевића, с којим је радио од 1961. до 1969 и сарађивао са њим на трилогији Сан, Јутро, Подне. Први дугометражни играни филм, Бубе у глави, режирао је 1970. године и одмах добио награде у Пули и Венецији. Следи низ култних играних филмова југословенске и српске кинематографије: Без речи (1972), Тестамент (1975), Квар (1978), Снови, живот, смрт Филипа Филиповића (1980), Дечко који обећава (1981), Живети као сав нормалан свет (1982), Уна (1984), Чавка (1988), Увод у други живот (1992), Ни на небу, ни на земљи (1994), Буђење из мртвих (2005), Одбачен (2007), Како су ме украли Немци (2011). Уз овај опус играних филмова,снима и документарне и кратке игране филмове, режира тв серије (Отворена врата, Горе – доле) и ради као професор на ФДУ Београд. Тренутно ради на постпродукцији своје телевизијске серије ‘’Жмурке’’ коју снима за РТС.

Срђан Вучинић (Београд, 1970), есејиста и драмски писац. Објавио је преко 300 текстова о филму и књижевности, као и књиге есеја Краљевства и изгнанства (2002), Рађање кентаура (2009) и Црно у колору: црни хумор у српском филму (коаутор са Владаном Матијевићем, 2010). Добитник стипендије „Борислав Пекић“ (2009).
Објавио књиге фикције: Незајаз: драме и друге приче (2013) и Музеј Хаваји (приче, 2015). На Радио Београду изведене су му драме о Драгутину Илићу, принцу Ђорђу Карађорђевићу и Милошу Црњанском. Од 2012. је уметнички директор Фестивала ауторског филма у Београду.