Југословенска уметност друге половине ХХ века

Збирка је формирана неколико година након оснивања Галерије од радова откупљиваних на изложбама Меморијала Надежде Петровић тако да је већ од 4.  Меморијала (1966) збирка имала значајан почетни фонд. Поред откупа (преко Откупне награде на Меморијалу), слике су набављане на аукцијама и поклонима аутора и других дародаваца. Озбиљнији откуп започео је са редовном излагачком делатношћу мада откупна политика није била континуирана нити планска и везивала се за излагачку делатност, на основу које је Галерија правила свој сопствени избор.

Збирка се најпре се звала „Савремено југословенско сликарство после 1960. године.” Преласком у нови век и појавом многих уметничких радова у галеријском фонду који нису могли бити ни хронолошки ни концепцијски сврстани у постојећу збирку, учинило је да се 2000. године збирка преименује и има садашњи назив. То формално преименовање, свакако, није њено коначно заокруживање с обзиром да и даље постоје реалне могућности за бројчано и концепцијско попуњавање. Збирку сачињава 356 уметничких радова насталих у периоду 1950 – 2000. године. Збирка је крајње хетерогена, као и стилови, правци и појаве на југословенској уметничкој сцени поменутог периода. Највише су заступљене слике, а још има графика, цртежа, скулптура, фотографија, објеката, инсталација, видео радова и др.

Анализирајући збирку приметно је да садржи радове са појавама карактеристичним за уметност друге половине прошлог века: залажење у сфере чисте ликовности – феноменологија слике, лирска и геометријска апстракција, енформел, апстрактни  и колористички експресионизам, фигурација различитих периода, хиперреализам, емоција, гест, нови експресионизам, концептуализам, еклектика разних стилова, mixed media и др. Може се рећи да у односу на друге галеријске збирке у потпуности одсликава излагачку делатност Галерије. истовремено дајући и пресек ликовних дешавања на југословенској уметничкој сцени – имајући у виду да су у збирци присутни скоро сви значајнији аутори, стилски правци и појаве, у поменутом времену, актуелни на овом простору. По речима стручњака у збирци је и неколико дела која се сматрају за ремек-дела појединих аутора, као што су радови Ивана Табаковића, Пеђе Милосављевића, Владимира Величковића. Упечатљива су и дела поетског  реализма Марка Челебоновића, енформела Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић, сликарства визуелних метафора Петра Лубарде и новог експресионизма Милана Коњовића, геометријске

апстракције Стојана Ћелића и дела фигурације различитих периода – Оље Ивањицки, Војислава Станића, Александра Луковића, Божидара Дамјановског, Косе Бокшан, Миљенка Станчића, Милана Блануше… Због хронолошке припадности овој збирци су придодати и радови сликара „завичајаца” Живана Вулића, Светислава Жорића, Спасоја Јараковића, Драгана Ћирковића, Богића Рисимовића, Грујице Лазаревића, Небојше Бежанића…

Од 1967. године Галерија има своју Сталну поставку која се највећим делом састоји управо од радова који припадају овој збирци. Наравно, поставка је током година мењана, ревидирана и употпуњавана, а коначан лик је добила током деведесетих година. Конципирана је да се помоћу ње стекне увид у ликовна дешавања читавог 20. века, једна целовита представа о развоју српске и југословенске уметности са аспекта чисто ликовних проблема – форме, боје, светлости, материје, конструкције и др.