Упоредо са излагачком делатношћу развијала се и издавачка активност Галерије. Скоро за сваку изложбу штампан је каталог као најсигурнији документ о њеном одржавању и незаменљив извор релевантних података за истраживаче, а не ретко водило се рачуна да каталог својим графичким дизајном и укупним изгледом указује на садржину и смисао изложбе. У својству издавача или суиздавача Галерија је издала 190 каталога изложби, објавила неколико монографских издања, као што су две монографије о Надежди Петровић, Богићу Рисимовићу Рисиму, Бранибору Дебељковићу или о приватној уметничкој збирци Синише Пауновића.

Средином деведестих у оквиру ове делатности покренута је стручна публикација – НАСЛЕЂА, са циљем објављивања радова који се баве стручном проблематиком, ликовном критиком или истраживањима из области уметности и културе која се углавном односе на шире подручје деловања Галерије. У истом периоду озбиљно се размишало о покретању едиције ПОСЕБНА ИЗДАЊА са преводима стране стручне литературе. Први корак представљало је објављивање књиге  Edgara Winda, Уметност и анархија.Покренута је и едицијаРАВНОТЕЖА у којој се објављују литерарно вредна дела чија је тема ликовна и визуелна уметност и култура.

 

 

Основна делатност Уметничке галерије „Надежда Петровић“ подразумева заштиту покретних културних добара и изложбену активност кроз Меморијал Надежде Петровић, изложбе Млади, изложбе из домена савремене ликовне уметности -самосталне, групне, студијске, проблемске, као и историјске, документаристичке и едукативне изложбе. Такође, Галерија приређује и друге врсте програма: промоције, презентације, семинаре, ликовне и стручне радионице, књижевне вечери, концерте и слично. Све изложбене и друге наведене активности и стручна истраживања прати богата издавачка делатност.

___________________________________________________________________________

Како су већ давно устаљена музеолошка правила да је поред јавне презентације један од основних видова заштите културних добара и њихово репродуковање у публикацијама различитог типа, наравно да је и Галерија, која је од самог оснивања (1961. године) свесно преузела водећу улогу у смислу заштите покретних културних добара – вредних уметничких слика које поседује, прихватила овај постулат као вид заштите.

Правило да изложбу треба и мора да прати штампана публикација Уметничка галерија „Надежда Петровић“ већ на самом почетку није схватила као обичну пропратну рекламно-пропагандну активност. Данас, након 55 година од оснивања Галерије тј. након 55 година активне излагачко-издавачке делатности, потпуно аргументовано се може рећи да се заправо ради и о исто толико година континуиране издавачке делатности. Наравно да прецизна анализа и истраживачки рад на пољу издавачке делатности једне од најзначајнијих уметничких галерија у нашој земљи, у садржајном смислу њених публикација, јасно раздвајају почетни ентузијазам активног ликовног хроничара, потом пажљивог ликовног аналитичара, од данас врло значајног критичко-теоријског  чиниоца на пољу савремене уметничке продукције.

 

Издавачку делатност Галерије „Надежда Петровић“ пратимо кроз неколико типова публикација од којих се може груписати седам врста и то: Каталози изложби; Каталози збирки; Проспекти; Монографије; Едиција „Наслеђа“; Едиција „Посебна издања“; Библиотека „Равнотежа“; едиција “Деца и слике“; Такође, посебно у последњих неколико година, врло је богата и продукција рекламно-пропагандног материјала. Овај сегмент издавачке делатности обухвата широк спектар издања као што су: позивнице, плакати, постери, флајери, разгледнице, билборди, визит карте, налепнице и други штампани маркетиншки елементи. Најобимнији сегмент свакако чине позивнице за изложбе. Раније су изложбе обавезно пратили позивница и плакат. Материјалне немогућности су условиле да се то сведе само на неопходну позивницу.  Међутим сада, иако се јавност обавештава путем средстава јавног информисања и лично путем позивница и е-маила, још је масовнија продукција штампаног рекламног материјала -флајери, банери, постери, разледнице, билборди и сл. (наравно не само на папиру већ и на другим погодним материјалима -платно, кесе, мајице и др.).

_____________________________________________________________________________

У уводу је речено да је издавачка делатност непосредно везана за излагачку делатност. Ове две делатности су се заправо развијале упоредо, али је чињеница да се издаваштво у Галерији од средине 90-тих година прошлог века донекле одваја од излагачке активности.

Најпре су  каталози пратили изложбе и представљали основни документ о њој. Каталози изложби, као најбројнији сегмент издавачке делатности, најважнији су фактографски елемент и сведочанство о галеријским програмима. Осим података о изложби, аутору, поставци и слично дају и важне податке на основу којих се могу реконструисати и други елементи,  као на пример владајући уметнички тренд, можда одступање од истог; политички или историјски тренутак у коме је приређена изложба; затим социјални и економски аспекти; друштвено-политичка ангажованост уметника, али и многобројни други елементи.

Од наведеног периода (средина 90-тих година) каталози појединих изложби постају праве студије о аутору или изложбеној теми. Каталози Меморијала  са студиозним текстовима у области савремене ликовне праксе постали су незаобилазна стручна литература за истраживаче, критичаре, теоретичаре и уметнике, затим  студенте историје уметности и студенте уметничких академија. Ово поткрепљује и податак да се као аутори текстова у галеријским издањима потписују и тако важна имена из ове области као што су: Александар Басин, Ото Бихаљи Мерин, Коста Богдановић, Борис Буден, проф. Чедомир Васић, Бил Виола, Астрид Веге, Зоран Гаврић, др Јеша Денегри, Јован Деспотовић, Бранислав Димитријевић, др Станислав Живковић, Ђорђе Кадијевић, мр Лидија Мереник,  Милета Продановић, Сава Степанов, др Ирина Суботић, Кристоф Танерт, Стојан ]елић, Петар ]уковић… Последњих година приметна је експанзија “самосталне” издавачке делатности тј. све је више оних издања која директно не прате изложбе  и не односе се на њих већ се, како је и наведено, баве стручним питањима (едиција Наслеђа  и библиотека Равнотежа).

 

Највећи број каталога као уредници су потписали Стеван Секованић и Миломир Петровић, а потом Слободан С.Санадер и Милица Петронијевић. Галеријске публикације су штампане у разним штампаријама а највише у предузећу “Литопапир” из Чачка,  школи за индустријско обликовање у Београду, Дечјим новинама из Горњег Милановца, штампаријама “Наутилус” и “Мајсторовић” из Чачка.

 

Као издавач или суиздавач Галерија је штампала 192 каталога изложби, збирки и проспеката, објавила осам монографских, пет ЦД издања, један ДВД филм, шест свески едиције Наслеђа, једну књигу преведених текстова у едицији Посебна издања и три брошуре у библиотеци Равнотежа. При томе је врло важно истаћи да се подаци о броју одржаних изложби у Галерији и броју објављених публикација о изложбама прилично разликују из разлога што се дешавало да је Галерија један од суорганизатора али не и издавач, или да су за преузете изложбе коришћени каталози других издавача.  Ако се наведеном броју додају и други штампани материјали, као што су каталози у издању Заједнице музеја Западне Србије , у којима је Галерија била суорганизатор, затим позивнице, постери, флајери, плакати и рекламни материјал, онда се закључује да је издавачка делатност Уметничке галерије „Надежда Петровић“ важан сегмент не само галеријских активности већ и врло битан  сегмент издавачке делатности града Чачка.