Филмски и видео програм


 

Нова сезона филмског и видео програма Уметничке галерије “Надежда Петровић“ почиње у понедељак, 2. октобра представљањем Саболча Толнаиа, једног од најзначајнијих редитеља млађе и средње генерације у Србији.
Познат, пре свега по својим дугометражним играним филмовима, на пројекцији у Чачку ће се представити са два краткометражна играна филма:

1. ЦВЕЋЕ ЗЛА, Србија, 2014.

2. МИНОТАУР, Србија, Мађарска, 2016.

Филмове и стваралаштво Саболча Толнаиа представиће мр Иван Велисављевић, драматург, магистар компаративне књижевности и истакнути филмски критичар.
Пројекције ће се одржавати сваког понедељка од 20 часова, али ове године у Уметничкој галерији “Надежда Петровић“ (главна зграда) у ул. Цара Душана бр. 6.
Програм је и ове године, трећи пут заредом, подржало Министарство за културу и информисање, а улаз на пројекције је бесплатан.


 

О учесницима:

Саболч Толнаи

Рођен у Суботици 1971. Дипломирао филмску режију на Академији Уметности у Новом Саду, у класи професора Боре Драшковића.
Почетком деведесетих година сели се у Будимпешту. Од тада живи и ради у обе земље, снима три играна филма у мађарско-српској копродукцији.
Његов играни филм “Пешчаник“ освојио је бројна признања на домаћим и иностраним фестивалима, између осталих на националном фестивалу српског филма у Новом Саду Цинема Цитy Фестивалу 2007. добија награду за најбољег редитеља Србије, као и престижну награду Златни Александар за Најбоље уметничко достигнуће на 49. Филмском Фестивалу у Солуну.
Снимио је два документараца у продукцији Дунав Телевизије из Будимпеште и један у продукцији телевизије Б92 у Београду (1997). Радио је од 1999. до 2003. као редитељ културних емисија на Дунав Телевизији. Снимио је два кратка документарца за мађарску РТЛ Клуб Телевизију (Хунгарицум), један од филмова је освојио награду за Најбољег сниматеља 2011. у Мађарској.
Режирао је више позоришних представа у Позоришту Деже Костолањи у Суботици.
У последње време и као продуцент учествује у филмовима аутора млађе генерације:
копродуцент у филмовима: “Ординарy пеопле” – играни филм Владимира Перишића (Фестивали: Цаннес, Сарајево-главна награда – Хеарт оф Сарајево, Цоттбус – главна награда) , “Од зрна до слике” – документарни филм Бранка Иштванчића, у сарадњи са ХТВ-ом.
Тренутно је при крају докторских студија на Факултету за позориште и филм (СЗФЕ) у Будимпешти.

мр Иван Велисављевић

Дипломирао је општу књижевност и теорију књижевности на Филолошком факултету, и драматургију на Факултету драмских уметности Универзитету у Београду. Магистрирао је компаративну књижевност, са завршним радом из филмологије, на Филозофском факултету Свеучилишта у Загребу.

Радио је као новинар, колумниста, филмски и књижевни критичар, а његови филмолошки текстови објављени су у водећим стручним часописима на простору бивше Југославије, као и у Немачкој, Холандији, Великој Британији… Три године предавао је креативно писање на Факултету за медије и комуникацију. Као драматург, сарађивао је на бројним радио-драмама, телевизијским емисијама и позоришним представама.

Уредио је књигу Нови кадрови: скрајнуте вредности српског филма (са Д. Огњановићем, Цлио, Београд, 2008) и темат часописа Градац о необичним телима/инвалидитету у култури и друштву (2012). Књиге поезије Кан (2001) и Аонтологија: песници хетероними (са Миланом Н. Лукићем, 2011).

Режирао је друмски документарац Пут до Високе земље (2006), експерименталне филмове Анацоустиц Зоне (2009), Није у метежу Господ (2011) и Медеја. Доручак (2013), и пар видео-спотова. Написао је сценарије за средњеметражни Тескоба експрес (2009) и дугометражни Појачало и гитара (адаптација приповетке Слободана Тишме, 2010) у оквиру филмског колектива „Сатибара Филм“, чији је покретач. Био је сценариста и глумац у неколико кратких и средњеметражних филмова који су награђивани и приказивани на фестивалима и телевизијама.

На Радио Београду емитоване су му оригиналне радио-драме Али ти ми узе душу, Вашар освете, Повратак Змаја од Ноћаја, Рембоова смрт и Слава и смрт Веље Врага, као и петнаестак адаптација прозних дела. Позоришна драма Сврати, рече човек преведена на енглески, јавно читана и извођена као дипломска представа студената глуме ФДУ, а од априла 2015. на редовном репертоару Народног позоришта у Ужицу.

Добитник је награда „Рејмон Кено“ за прозу, „Јосип Кулунџић“ за најбољи објављени есеј из области филма, и „Витомир Богић“ за најбољег младог радиофонијског ствараоца.

О филмовима:

ЦВЕЋЕ ЗЛА, 2014.

Редитељ: Саболч Толнаи
Сценариста: Саболч Толнаи / Ото Толнаи
Монтажер: Дарко Малетин / Корнел Силаћи / Нандор Хевеси
Директор фотографије: Саболч Толнаи / Корнел Силаћи / Нандор Хевеси
Продуцент: Саболч Толнаи
Дизајнер звука: Хунгариан Соундпаинтинг Орцхестра / Габор Рипли / Владимир Дабић
Аниматор: Дарко Малетин
Улоге: Золтан Плетл / Хенриета Варга / Денес Дебреи / Јосип Тиквицки / Јунyа Исхии

Филм је црна комедија која се бави приватизацијом у Југоисточној Европи. Саможиви, богати, каприциозни индустријалац (Николај) обећава својој жени Дизниленд на тлу бивше фабрике хемијских производа. Уз помоћ министра привреде он купује пропалу фабрику за 1 евро. Бивши радници, сада штрајкачи, присиљени су да играју понижавајуће улоге Дизнијевих ликова…

МИНОТАУР, 2016.

Режија: Сзаболцс Толнаи
Сценарио: Сзаболцс Толнаи, Драган Станковић (по новели Јудите Шалго)
Директор фотографије: Гергелy Похáрнок, Áкос К. Ковáцс
Сценографија: Дијана Радосављевић Миловић
Музика: Странге Партy Орцхестра
Монтажери: Бранислав Клашња, Вук Вукмировић, Ана Лагатор
Костимограф: Ерика Јановицс
Дизајн звука: Гáбор Рипли, Владимир Дабић
Улоге: Хермина Г. Ердéлyи , Ненад Јездић, Роберт Тиллy, Јован Белобрковић, Синиша Туцић

Касних деведесетих, младић нестаје у ратним догађајима на Косову. Његови родитељи оптужују једно друго због неспособности да га заштите и сачувају. У потрази за сином, његова мајка сусреће групу чудних нео – авангардиста. Заједно са њима, она почиње да води своју личну, приватну, “невидљиву“ борбу и отпор против окрутне и лажне стварности, коју креирају политичари и мултинационалне компаније у настојању да искористе рат и кризу како би освојили тржиште Србије и из њега извукли профит.