29. Memorijal Nadežde Petrović “LIMITED”

29. septembar – 29. oktobar 2018.


Selektorski tim ovogodišnjeg Memorijala čine umetnici Uroš Đurić, Mihael Milunović i Vuk Vidor u čijoj se selekciji nalaze radovi 12 umetnika, predstavljenih kroz tri štanda imaginarnih galerija:

Djurić contemporary: Aleksandar Dimitrijević, Milorad Stajčić, Aleksandar Jestorović, Marko Marković

Milunović modern: Milan Hrnjazović, Davor Dukić, Petar Mirković, Aleksandar Todorović

Vidor Project: Marko Velk, Marta Jovanović, Darja Bajagić i Đorđe Ozbolt

 

Projekat 29. Memorijala Nadežde Petrović preispituje zakonitosti, ciljeve i delovanje aktuelnih praksi u umetnosti današnjice. Autori, koji samim učešćem u selekciji Memorijala Nadežde Petrović iskazuju svoju ambiciju da njihova umetnost bude prepoznata u zadatom društvenom kontekstu kao relevantna, istovremeno postavljaju ključna pitanja koja jednako, na globalnom i lokalnom nivou, muče većinu onih koji se nalaze u poziciji aplikanta – šta je to što određuje glavne tokove i koliki je realni upliv autorskog u složenom sistemu markiranja i pozicioniranja u institucijama i tržištu savremene umetnosti.

Projekat Limited koji potpisuju Uroš Đurić, Mihael Milunović i Vuk Vidor je intervencija u prostoru Memorijala u kojem se postavlja tipski segment međunarodnih sajmova savremene umetnosti s 3 štanda nepostojećih galerija – Djurić contemporary, Milunović modern i Vidor project, koje u inscenaciji sajamske postavke prikazuju svoju ponudu reprezentativnih umetnika koje navodno zastupaju. Presek dela i umetnika koji su zastupljeni u svakoj od ’ponuda’, predstavljaju zapravo pogled na ideje, politike i umetničke prakse koje i sami zastupaju u svom radu vršeći transfer od autora ka galeristi/kustosu koji u postavljenim okolnostima predstavlja svoj rad i delo kroz praksu drugog.

Sam nastup trojice autora je zamišljen kao (procesualni) performans kojem (telo) autor(a) ne prisustvuje, izložba radova autora čija dela nisu zastupljena u obliku artefakta. Politike konkursa i kustoskih praksi su traumatsko mesto svih umetnika koji participiraju u sistemu umetnosti. Bazirajući svoj rad na selekciji i izlažući je u formi sajamsko-galerijskog štanda na izložbi bijenalnog tipa, trojica autora anuliraju sopstvenu traumatsku poziciju prebacujući je nazad ka onim delovima sistema koji generišu traumu – institucijama, kustoskim praksama, tržištu, stvarajući efekat ogledala, prostorno-vremensku kapsulu u kojoj se ogledaju afirmacija i apsurdi, vidljivost i nelagode, prakse i neskladi u svetu savremene umetnosti.

U ovom radu, u kojem se predstavljaju dela 12 umetnika iz Srbije, preispituju se ključne postavke za razmatranje vodećih tokova na savremenoj umetničkoj sceni. Savremena umetnost je pod presijom globalizma postala deo ekonomsko-kulturološke paradigma vremena, blistava arena u kojoj se mikrokosmosi kulturne i ekonomske elite susreću, prikazujući mehanizme sopstvene moći bez oklevanja. To podrazumeva da je čitav aparat potreban da bi se dostigla vidljivost u moru ponuda i propratnih dešavanja i da se defakto vodi nepravedna borba između ”jačih i “slabijih”, centra i periferije za prezentnost u formalno zajedničkom prostoru. Nisu u pitanju umetničke vrednosti samih autora i izloženih dela, već način, kontekst i fokus koji se dodeljuje određenim punktovima.

Projekat Limited ceo institucionalni okvir i ritual okreće naopačke. Preuzimanje uloga kustosa od strane samih umetnika, koji pri tom nastupaju u formatu galeriste može da se interpretira i kao preuzimanje ili zauzimanje teritorije, makar i na kratko vreme. U tom “interregnumu” i u ograničenom vremenu važe druga pravila koja su potpuno suprostavljena važećem institucionalnom, galerijskom i tržišnom sistemu. U tom ’kidnapovanju’ teritorije sa ustanovljenim pravilima ovakva intervencija delovala bi kao “virus” – predviđanje i plasiranje trendova, baš kao predviđanje trendova u ekonomiji ili predviđanje kriznih žarišta ili oružanih konflikata, usko je vezano i za svet umetnosti i njegovu ekonomiju i politiku. Jedna krajnje lična perspektiva trojice autora koji bi nezavisno jedan od drugog dali svoje viđenje kroz izbor drugih umetnika bio bi potpuno usklađen čin sa vodećim društvenim trendovima današnjice u kojem vox populi demaskira establišment i ’neposlušno’ glasa, mimo predviđanja iznesenih na osnovu anketa, analiza i istraživanja, te se tako i ovaj projekat u izvesnom smislu može podvesti pod sintagmu – POBUNA AUTORA.

Najveća umetnost je umetnost koja govori o aktuelnom društvenom trenutku jezikom tog trenutka. Stoga ovaj projekat namerava da proizvede onu vrstu šoka koju osoba doživi kada se ugleda u ogledalu ili glumac kad se prvi put ugleda na filmskom platnu. U tom smislu Memorijal bi trebalo da posluži svima kao neka vrsta medijatora, autorima kao pitanje šta je to njihova umetnička praksa, srpskoj umetničkoj sceni – šta je to što ona predstavlja i zastupa i kako se to reflektuje na njenu vidljivost izvan lokalnih okvira, a međunarodnoj sceni – kako marginalizovane kulture učestvuju u globalnom tržištu i koje uslove postavlja establišment kako bi neko sa autsajderske pozicije ušao u mejnstrim.

29. Memorijal Nadežde Petrović, kao bijenalna manifestacija savremene vizuelne umetnosti u svojoj realizaciji obuhvatiće i organizovanje javnih, tematskih i autorskih vođenja kroz izložbu.

Predviđena je realizacija debata i razgovora na temu statusa srpske umetničke produkcije i umetnika u kontekstu evropskih umetničkih manifetsacija.

Osim kataloga izložbe, Memorijal Nadežde Petrović izdaje još jednu publikaciju i to je jedino mesto gde će biti prikazani umetnički radovi selektorskog tima 29. Memorijala Nadežde Petrović – Uroša Đurića, Mihaela Milunovića i Vuka Vidora.

Direktor Memorijala: Aleksandar Dačić, v.d. direktora Galerije

Savet Memorijala: Mileta Prodanović, Vesna Petrović, Julka Marinković, Mirjana Racković, Daniel Mikić, Marija Radisavčević.

Predsednik Saveta Memorijala je Marija Radisavčević.